RSS

Архиве ознака: uređenje

Nevaspitana sam

Odem ja jutros kod lekara na hiljaditu kontrolu.

Ustanem u 6.

U 6 i 57 se nacrtam ispred dispanzera

Tamo stoji jedna žena i čeka. Dispanzer zaključan.

U 7.04 dolazi sestra i otvara dispanzer.

Žena i ja predajemo knjižicu i sedamo.

Čekamo.

U 7 i 16 minuta dolazi doktor.

Al’ mi ne čekamo kod doktora, nego prvo kod sestre na neke zajebavncije, pa onda tek doktor.

Čekamo.

U 7 i 22 doktor počinje da radi.

Al’ mi ne čekamo kod doktora.

Čekamo.

Dispanzer je pun.

Čekamo.

U 7 i 45 sestra uzima kartone i “počinje da radi“.

Odjednom, tap, ulazi neka žena preko reda.

Ivana šišti, al’ na finjaka. Ulazi za gospojom i izvini se, objasni da postoji red i da ga Ivana čeka već jako dugo. Ova joj kaže “šta bre?“. Sestra ćuti i kaže da joj je samo drago što uskoro neće više tu da radi. Ivana ponovi rečenicu da postoji red, da ga Ivana čeka 45 minuta, da je prva jedna ženica koja očigledno ne ume da se svađa, da sestra zna, da nas je videla jer smo je dočekali. Ona ćuti. Ova što uđe preko reda kaže da neće da izađe sad nikad (?!) i da je ona došla samo nešto privatno da je pita. Ja kažem da ja za to lepo mogla i telefonom da je pita, evo sad ima besplatnih minuta kol’ko ‘oćeš.

Ivana izvojeva pobedu. Žena ne ulazi preko reda. Ova počne da proziva kako treba. Uđe ono ženče, pa ja.

Dok radimo tamo šta treba da radimo, meni će sestra da sam ja nevaspitana. Ja sam nevaspitana?! Jesam, kaže mi. I treba da ponesem kućno vaspitanje. Ja udahnem i izbrojim do šesnes’ hiljada i opet lepo ponovim da nemam problem da čekam, ali ako se ispoštuje red. Opet ona meni da ja nemam kućno vaspitanje i mlada sam, mogu da čekam i da imam više strpljenja.

E sad, meni na to mladasiistrpljenje, pritisak roknuo na 800, ali pozicija u kojoj smo bile mi nije dozvoljavala da se izbečim, jer je u poziciji da me fizički povredi i nanese bol. Tako da odćutah, ali u sebi sam je psovala i sve to što sam mlada i nevaspitana i kud joj ne pokazah šta je nevaspitano, i kakve bre veze ima što sam ja mlada, ako sam mlada ne znači da sam budala i da neću bre da me tretiraju kao budalu….

Na kontoroli je sve super.

I jesam nevaspitana. Za ovu zemlju očigledno jesam. Time što sam vaspitana.

Eto tako

 
19 коментара

Објављено од стране на октобар 27, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , , , , ,

Zašto nastavnice pričate stvari koje su ilegalne?

Ne znam da li je zbog odustajanja od moje zen prirode, da li je zbog toga što te ova zemlja tera da stvarno postaneš divljak i ludak, ili zbog toga što patim od biblijskog pms-a, ali ja poludeh ovih dana.

Sve nešto me dotiče mnogo. Ovo sa paradom i nadolazećim nasiljem me tera da emigriram, pizdim i šištim svakodnevno, pa onda dobijem nenormalan nagon za plakanjem.

Gde god se okrenem, šta god i koga god čujem imam želju da mu pričam : “ti si idiot! Ti si idiot! Ti si idiot!“ i tako u krug. Nemam strpljenja više za budale i budalaštine, tako da se krijem od ljudi.

Jedino gde mora da imam strpljenja je posao, gde treba neku decu da naučim nekim stvarima kao što su komunikacija, razmišljanje, nenasilje, prave vrednosti, sve ono šta ih ova država uči da je nebitno.

Nekim njihovim stavovima i razmišljanjima sam blago rečeno zaprepašćena, toliko, da nekad stvarno mislim da me zajebavaju. Ali, mirna sam, trudim se, objašnjavam, argumentujem i rukama i nogama. Ponekad vidim na nekom detetu da se zamislilo, pa prihvatam to kao ličnu pobedu.

Da ne grešim, ima i par izuzetaka. Izuzetne dece, čije bi roditelje izljubila, ali su retka.

Elem, držim malopre čas petom razredu. Učim ih da njihova uloga kao đaka u školi se ne zaustavlja kod pismenih zadataka i odgovaranja, već da imaju pravo i obavezu da unapređuju školu na svaki mogući način. Da imaju mogućnosti kroz razne institucije i kanale da urade to. Zatim ih pitam šta bi oni promenili da mogu. Ima tu smešnih predloga, ima loših, dobrih, izuzetnih i nemogućih.

Na pitanje zašto su neki nemogući, objašnjavam da je u našoj zemlji to nemoguće, jer nam sistem nije tako uređen, da naša zemlja dobro organizovana po tom pitanju.

Iz prve klupe, slatko devojče diže ruku:

– Nastavnice da li smem nešto da Vas pitam?
– Naravno
– Nije baš ovo što radimo…
– Reci?
– A kako Vi možete da govorite te ilegalne stvari?

Ja se zbunim do stojedaninazad. Udahnem duboko i pitam:

– Koje ilegalne stvari?
– Pa to, protivzakonito je da se priča da Srbija nije dobra, da nije dobro uređena…

Ja udahnem još jednom, duboko, sprečim paru da mi ne izađe iz ušiju, zatvorim oči da mi ne pođu suze i počnem polako da objašnjavam, najbolje što mogu, da bilo kakva kritika društva i sistema, osnovana ili neosnovana, nikako ne može biti ilegalna.

Koliko me je razumela, jebemliga.

Završi se čas, ja krenem kasnije kući, a sve mi se kuva, u glavi, stomaku i duši. Ne znam da li da se derem na nekog il’ da zaplačem. Pa jebem mu mater. To dete je peti razred, 12 godina i već je društveno uslovljena da o majčici Srbiji ne sme ništa loše da se kaže.

Ja ću umrem ovde. Majkemi

 
21 коментара

Објављено од стране на октобар 14, 2010 in Ludilo!

 

Ознаке: , , , , , , , , ,

Gospode, kako mrzim realnost!!

Tačno sam znala da treba onaj presek lepog da napravim pre prvog, pre nego što krenem opet među ljude i realnost, da je to neverovatno.

Samo dva dana sam u situaciji da se bakćem sa ljudima, i evo za dva dana sam imala 300 frustracija i 800 nervnih slomova.

Ja bre, ne treba da živim među ljudima. Za dva dana se moja situacija promenila 10 puta. Kraj i konačno rešenje ne vidim, a ne verujem da je vidi ni onaj ko treba to da zna. I ne mislim da to radi iz zlobe ili neke ogromne nesposobnosti, već je viša sila u pitanju (čitaj država Srbija).

Ja kad sam krenula u tu zavrzlamu, majkemi sam mislila da će status da mi se promeni na bolje, da će finansijska situacija da mi se poboljša, da ću napokon uspeti da se odselim iz kuće mojih divnih roditelja, eto napravila sam bila neki dvomesečni finansijski plan, da počnem. Ali Đoka! Nema, pa nema! Ne može. Ne daju ti. Ne daju mi!

I onda u svom tom ludilu, daju ti zadatak. Ja se polomim da taj zadatak uradim kako treba. Potrošim pare koje nemam da bi se to odradilo profi. Zadatak je, naravno, od danas do sutra. Odma’. Ali sutra više niko to ne spominje, a ja ostanem kao magare. Lepo se gledam u ogledalo, a magareće uši mi rastu iz glave i piše mi iznad glave SUCKER!

I neću bre tako!

I naravno, čim se istresiram tako, odma’ krenu mi one moje zdravstvene zajebancije. I treba da idem kod lekara. Za to mi treba knjižica. Knjižica treba da bude overena. Za overenu knjižicu mi treba neki anexmanexinterkontinetal, koji ne može da postoji dok se moja situacija ne reši, a kad će da se reši, niko živ ne zna.

A onda neko od genijalnih primeraka na ovoj planeti reši da mi sam ispravi overu na knjižici. Ja se “zazebeknuh“. Sa rečenicom “valjda će ti prime ovako“.

I onda ja sa takvom valjdaprimujućom knjižicom se zaputim da se zakažem kod lekara, sve sa pred anexmanexnim ugovorom da objasnim tu celu zavrzlamu. I uspela sam da je objasnim. Prva šalterska službenica koja me nije iznervirala, već razumela da na ovoj planeti, pogotovu u ovom cirkusu od države, postoje svakavi primerci koji se zovu ljudi.

Gospode kako mrzim realnost u ovoj zemlji!!

 
6 коментара

Објављено од стране на септембар 2, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , , , ,

Do 2

Kad sam prvi put pročitala pre par dana da je doneta nova odluka o radnom vremenu noćnih klubova do dva sata, umesto dosadašnjih pet, rekoh da oćutim, ko me šta pitao.

Al’ malopre čitam novine, a ono ceo članak bate. Naime kad se dogodila ona strašna tragedija u Boru, pre par meseci, kad je dečak umro u jednom noćnom klubu (izgažen od strane maloletnika), poduzeta je inicijativa da se smanji radno vreme noćnih klubova, i evo, sad će da je uvedu.

I to je budalaština. Totalna, glupa budalaština i šta me briga ko će šta da kaže.

Da se objasnim, kao prvo, mene generalno baš zabole dokle će klubovi da rade. Izlazim u jedan od njih samo, mogu da ne izađem, mogu da se vratim kući u 2, mogu da ga zatvorim ujutru sa sve osoboljem, pa da nastavim u jutarnju, mogu da se napijem preko dana, pa da spavam naredna dva.

Ali da mi neko kaže da će time da se reši ili da se bar spreči nasilje koje se događa, to baš osećam kao da me neko bitch-slapovao u facu.

Od kada se desila ta tragedija, vodi se računa o tome da maloletnici ne mogu da uđu lokal, i to je okej. Mada, opet, i taj koji izađe do 2 ili do 5, nebitno, neko ga je PUSTIO da izađe. Nečiji roditelji su pogledali svoju sedamnaestogodišnju ćerku koja izgleda kao da je ispala iz Vividovog porno filma, svu doteranu i verovatno joj rekli “Lepo se provedi, sine“.

I dobro. U 2 će kafane da se zatvore, a ti isti što se lepo provode i što se ubijaju će da odu do prvog kioska, kupe gomilu alkohola, posedaju po klupama, puste muziku na svojim ultra-mega-giga- mobilnim telefonima i ponašaju se potpuno isto. A i ide leto, lepo vreme, koga pa briga.

Majke mi, mnogo sam se izvnervirala, izgubila sam reči. Noćni klub je noćni klub. Tu treba da izlaze mladi ljudi, zato postoji. Mlada deca po defoltu ne bi trebalo da izlaze. Mlada decabi trebalo da imaju roditelje koji će da ih vaspitavaju i da im zabrane određene stvari.

Al’ dobro. Ovo je problem grada. Vlast se umešala. Ona rekla do 2. Okej. I sad više neće deca da se ubijaju, gaze i seku flašama po i ispred javnih lokala, sada će to da rade na malo privatnijim i zabačenijim mestima. Al’ bitno da će lepo da se provedu.

A nešto će valjda i lokalni izbori uskoro, a?

 
8 коментара

Објављено од стране на април 14, 2010 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , , , ,

O nekim ozbiljnim stvarima

Htela sam danas da pišem o nekim sexy muškarcima, al’ me nešto pomete. Zelena je pisala o veoma ozbiljnoj temi, ja komentarisala, a als011 odgovorio. Da ne bi tamo nastavljala neke filozofije rekoh da pređem ovde kod mene.

Naime, rekoh u jednom trenutku da bih ja davala dozvole za rađanje dece. Als011 je na to postavio pitanja koje se granaju iz toga “Koliko je to pametno, ne dozvoliti nekim ljudima da imaju decu? Ko bi to određivao? Kako bi se neko od vas osećao kad bi mu u opštini neko rekao, „tebi je zabranjeno da rađaš“? Uostalom, deca se rađaju u braku iz ljubavi, nesporazumi nastaju kasnije.“

Prvo, moram da se uhvatim za ovo da se deca rađaju iz ljubavi. Ja jesam romantik, ali nekako ne mogu da se složim sa tim. Većina dece se začnu tokom pijanih noći, iz nepažnje ili zato što je kontracepcija zatajila. Ljudi koji planiraju decu, su obično oni koji imaju poteškoća da ih dobiju.

Ako ćemo i iskreno, deca se i prave i rađaju iz sebičnih razloga. Sada, da li je to čisto za produžavanje moje vrste, produžavanje mog prezimena, da ja ne budem sam, da ja imam nekog da volim i mene da voli. I okej, to uopšte nije tako strašno kao što zvuči.

Ali zaista mislim da neka vrsta kontrole kod začeća, rađanja i odgajanja dece treba da postoji. I nije to neka revolucionarna ideja. Platon je još u svojoj Državi pisao da bi deca trebala da pripadaju svima i da država ima obavezu da vodi računa o njihovom obrazovanju i vaspitanju.

E sada, ja ne mislim da “neko iz opštine“ može da ima toliku kontrolu pa da kaže: ti možeš, ti ne možeš, ali mislim da neki sistem treba da postoji.

Imamo dozvole za oružje, za lov, za pecanje zaboga, a za nešto tako ozbiljno, kao što je donošenje i odgajanje ljudskog bića na svet, nemamo. Ljudskog bića koje treba da raste, uči, živi i obogaćuje taj isti svet u kome živi.

Suočavamo se sa činjenicom da danas na svetu imamo mnogo probleme, što izazvane od strane čoveka, a što ne. Ali probleme koje čovek treba da rešava i kontroliše. A, nisam pesimista, samo realista, sve je manje i manje dobrih ljudi na svetu, sve je manje i manje pametnih ljudi, moralni kompasi su okrenuti i izokrenuti skroz, ljudi postaju inertni i sve više novcem orijentisani.

Ne mislim da su ljudi po prirodi dobri ili loši. Mislim da su neutralni. Mislim da čoveka čini čovekom upravo ta konstanta borba i izbor između dobre i loše strane u njemu. Današnje vaspitanje, ne vaspitanje, način života, obrazovanje… ma celokupan način življenja olakšava čoveku da bez mnogo krivice pređe na onu lošiju stranu u njemu.
I to je problem koji mene užasava. Deca koja danas rastu, koja će rasti treba da vode ovaj svet. A na šta će taj svet ličiti, to me još više plaši.

Pa kako sam ja onda to zamislila? Treba da postoji organ kome će se podnositi zahtevi za začeće (da, ovo sam mrtva ozbiljna rekla). Onda taj organ izvrši celokupan skrining buduće majke i oca, od zdravstvenih, psiholoških, ekonomskih, socijalnih i sredinskih faktora. Komplet. Ako ne prođu, ukazuje im se na to koje aspekte života treba da poprave. Ako prođu, dobijaju dozvolu, ali tu se nikako ne završava taj posao.

Ljudi koji vaspitavaju i obrazuju decu po školama, obdaništima i raznim ustanovama, moja da završe određene škole, zašto roditelji onda nemaju osnovne kurseve za to?

Tako da, kada roditelji dobiju dozvolu, imaju zakonsku obavezu da pohađaju i završavaju razne kurseve roditeljstva. I tu se njihov posao ne završava. Kako dete raste, država tj određeni organi proveravaju u kakvom domu to dete raste i kako se vaspitava, a roditelji u skladu sa detetovim razvojnim nivoima i karakteristikama imaju obavezu da pohađaju kurseve u skladu sa istim.

I tako. Znam da ovo zvuči faštički, nacistički, znam da nema teoretske šanse da ikada ovo bude primenjeno, ali ja zaista mislim da je potrebno. Situacija na ovom svetu je alarmanta, onda su i potrebne teške, nepopularne mere.

Aj’ sad’, udrite

 
30 коментара

Објављено од стране на март 31, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

Muteno, po tezama, vol II

– Pošto me više “strana“ u mom životu obavestilo da previše razmišljam i previše analiziram, rešila sam da razmišljam kao “common man“. E tako pri mom “običnom“ razmišljanju nije mi npr jasno ovo oko prinudne uprave u Boru. Retko gledam tv, još manje lokalnu nam našu televizuju, al’ me neko juče ispreseko da se još neka deca poubijala (nije bilo tačno, hvala Bogu), pa rekoh da vidim. I tu u’vatim izveštavanje sa prvog zasedanja prinudne uprave, i nešto mi ne bi jasno.
Naime, vidim sve iste face tamo. ‘Ajde dodali jednog novog. Ali opet sve isti. I ako su ti isti doveli ovaj grad u vr’ govana, kako će ti isti sad da ispadnu spasioci ovog grada? Bez ikakvog velikog razmišljanja, bez ikakvog prevelikog analiziranja, to nikako ne zvuči logično, pa ni najprostijem čoveku.

– Juče glavna vest bila ona o navodnom ubistvu – samoubistvu medijskih ličnosti. Jeste, žalosno, ali ovdašnje novine i crna hronika su puna sekira, pušaka, gaženja, silovanja itd, tako da opet ništa novo, osim što se radi o “poznatim“ ličnostima. Ono što meni nekako upalo u oko i uvo, dok sam štampala neki materijal za klince, a tv bio upaljen, jeste voditeljka koja je jedno 300 puta ponovila beživotna tela, kao da sama sebe hoće da uveri u to, a posebno komentar da su viđeni, od poznatih, kako na “mesto zločina“ dolaze “pevačica Goga Sekulić i imitator Karamela“. Zašto je to bitno, ja i dalje ne shvatam, ili sam samo možda preveliki cinik.

– Rekoh vam da sam sad nastavnica Ivana. I uglavnom umirem od smeha. ‘Ajde od dece, nego i od same sebe što sam nastavnica i što se ponašam kao jedna. Izgovorim neku “nastavničku stvar“ i odma’ dobijem poriv da se onesvestim od smeha što sam to rekla, ali ne smem. Tako da sve u svemu, zabavno mi.

– Od januara sedim kući i umirem od dosade, razvlačim se i ništa ne radim, počnem nedelju dana da radim i zvekne me gnojava angina. That’s my luck.

– A sad malo o sujeti. Nedavno sam imala razgovor u kojem mi je rečeno da je sujeta veoma opasna stvar, i da bi svet bio mnogo bolje i lakše mesto kada bi ljudi uspeli da iskontrolišu svoju sujetu. Čak i Al Paćino, u ulozi đavola u “Đavolovom advokatu“ kaže sa najđavolskijim smehom “ Vanity! Definitely my favourite sin“. Ja – sujetna! Mnogo. Priznajem, grešna sam. A ko pa nije? Grešan, mislim. Zato i imam onaj problem koji imam, a koji ne imenujem. Prošlog vikenda sam na jedno kratko vreme mislila da sam rešila taj problem. Ali nisam. Ublažila sam ga. Ali uspela sam bar da ga klasifikujem u stvar sujete. A kako će to da se završi, ne’am pojma. Obavestiću vas, to je sigurno

 
4 коментара

Објављено од стране на март 17, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , ,

Budale

Jednom sam pročitala u nekim novinama, šaljivu rečenicu, da “u životu sve treba probati sem incesta i folklora“. Preuzela sam to kao životni moto, samo sam dodala da u životu treba probati sve sem incesta, folklora i dopa (heorin, za one koji ne prate sleng)

Danas pročitam u novinama o Česima koji legalizovali droge. U stvari nisu ih legalizovali. Delimično su ih legalizovali. U stvari , postavili su “nove dozvoljene limite“ za posedovanje i upotrebu droga.

‘Ajde marihuana i pečurkice. Marihuana je zdravija sigurno od ovih cigara što pušim i nikako ne mogu od nje da dobijem ovo što mi piše trenutno na paklici: rak pluća, rak usne, rak jezika i glasnih žica. I čovek ne može se “navuče“ na marihuanu. Ja sam je u životu pušila, pa je više evo već godinama ne pušim, a sa cigareta ne mogu se “skinem“.

Pečurke, ‘ajde opet isto. Ko skoči sa prozora dok je na pečurkama jer misli da može da leti, je i onako teška budala, pa je tu evolucija odradila svoj posao

Ali sad idemo na teže zajebancije: kokain – do jednog grama, metamfetamin – do dva grama, ekstazi – 4 tablete, LSD – 5 tablete. Ne nema problema da se pucaš dnevno gramom kokaina, šta fali, ti bude lepo, svaki dan se zalepiš za plafon. Neće te pukne šizofrenija za pet godina uopšte. Ekstazi, ma piči šta, trance žurke su i onako u modi. LSD – suuuupeer! (videti klip na kraju)

I onda dolazimo do njegovog veličanstva Heroina. Dozvoljena količina gram i po. Pa budale jedne nenormalne! Heroin bre droga koja tupi čelik. Lomi mozak, lomi volju, uništava sve oko sebe, razara ljude i njihove porodice i prijatelje na najužasnije i očajnije načine, a ti svom narodu DOZVOLJAVAŠ da se puca heroinom, i to po gram i po! BUDALE!!!

Zašto? Ne znam. Piše, citiram: “..ministarka pravosuđa, nacrt ovog predloga načinila je na osnovu važeće sudske prakse i konsultacija sa ekspertima koji su se složili da su limiti koji se u trenutnoj sudskoj praksi primenjuju prihvatljivi“. Ma ‘ajde molim te! Šta, bre, to znači?! Šta je važeća sudska praksa? Mrzi ih da krivično gone ljude sa “sitnom drogom“? Ko su bre ti “eksperti“ koji odobravaju gram heroina?! Budale!

E, da, i “zahvaljujući“ ovoj odluci i ovom zakonu, iz zatvora će da puste oko hiljadu zatvorenika koji izdržavaju kazne. Šta, zatvori im bili pretrpani? Budale!

Ja, jebemliga…mislim za sebe da sam veoma liberalna osoba. Sve što je ljudsko, nije mi strano. Svako nek’ radi šta ‘oće, dok ne ugrožava nekog drugog. Ali, ovo! Starim, šta li je?

Videćemo da li će Česi kao nacija da postoje za određeni broj godina…

Budale!

 
22 коментара

Објављено од стране на децембар 17, 2009 in Auuu sam se iznervirala!

 

Ознаке: , , ,