RSS

Šta mi sve fali i/ili imam viška

27 мар

(Znam ja da je sada frka oko ovog bezobrazluka od 6% na dvanaest ‘iljada i da bi svi da pišu o tome, ali ja ne mogu. I neću. Samo ću se iznervirati, rastužiti i pasti u depresiju. Mogu da idem da se bijem, al’ ne mogu sama. A pošto su svi totalno inertni, ja ne mogu sama. Izgleda da je tačna ona, da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje. Ja sebe ne računam u narod. Ja sam, bre, Ivana!)

Mnogo sam kljakava, bolešljiva i rašrafljena. I tako danas pijem kafu na velikom odmoru u Dedinoj školi, čekajući da mi neki divni ljudi učine neku uslugu, koju nisu obavezni, ali opet mi čine jer su, kao što rekoh, divni. Hvala Deda. I tako, pijem ja kafu i razmišljam se.

Ja sam statistička greška. Začeta sam preko spirale. Čitala u nekom članku da se to jako retko dešava i da je na nivou statističke greške – prema tome, ja sam statistička greška. Nije da mi je to ikada smetalo, naprotiv, u teškim pubertetskim i usamljenim godinama, sam tom činjenicom opravdavala posebnost mog postojanja. Još manje je smetalo mom ćaletu koji se hvalio da je on majstor i da za njega nema prepreke.

Sa šest ili sedam godina sam imala penicilnski šok. Primila injekciju i sve počelo da pišti i da se okreće. Imala zvučne halucinacije, spašavali me tako, provela noć u bolnici i tako. Potvrdili alergiju na penicilin. Tako mi piše na svim zdravstvenim dokumentima, debelim crvenim slovima CAVE PENICILIN!!! Sa tri znaka uzvičnika, uskličnika, radosti i ushićenja. Smrtno sam alergična na njega. Ne smem ni da ga omirišem. Ozbiljno. Čim priđem onoj prostoriji gde te bockaju, meni se pada u nesvest. Ne primam u toj prostoriji injekcije kada sam bolesna, već me premeštaju neke druge. Ne moram ni da vam kažem koliko me sestre zbog toga vole.

Isto neko to doba, Ana i ja trčimo kroz zgradu, ja se sapletem i padnem na stepenik. Pravo na gušu. Rascepim se sve. Da je bilo santimetar niže, ne daj Bože, ko zna da li bih trtljala ovde sada. Sve mi zinulo. Bolnica, ušivanje, lep ožiljak.

Prvi, drugi razred, ja jurcam kroz kuću, sapletem se o sopstvene noge, zabijem glavu u drveni naslon od fotelje, šraf od naočara me raseče pored oka. Krvoliptanje na sve strane. Bolnica, ušivanje, ružan ožiljak.

Opet isto neko to doba, ja jurcam napolju po okolnim zgradama. Pogađate, sapletem se i padnem. Ali bitno je gde! Neki savestan građanin (budala) je tog dana pokupio svu srču od stakla po okolini i stavio je na jedno mesto. Ja sam, naravno, pala na to. Srećom, nekako sam se presamitila i izvela neku egzibiciju, da sam samo ruku “umočila“ u onu srču. Kao da su zaklali omanju kravu. Isekoh šaku, tu odmah iznad onih vena koje tinejdžerke vole da seku. Ja, pikavac, ulazim u obližnji frizerski salon, da operem ruku, a iz mene ide krv i neće stane. Ona se izbezumi i pošalje me kući. Ja dolazim kući, sve iza sebe ostavljajuči finu crvenu liniju, i pitam mamu: “Je l’ sam isekla vene?“. Reče mi ona da joj se tada sve okrenulo i u stomaku, nogama i glavi. Bolnica, prošlo bez ušivanja, prilično cool ožiljak.

Drugi razred, ja u muškom wc-u, mali ‘arambaša, bijem se sa dečacima. Sima me šutne u stomak, ja se presamitim od bolova koji ne prestaju. Učiteljica me pošalje kući, ja ne mogu da stignem. Stignem do ujke i ujne, odmah u bolnicu, hitna operacija slepog creva. Da sam još malo čekala, puklo bi. I taj ožiljak mi se sviđa.

U trećem razredu mi je bilo zabranjeno da se okrećem po onim gelenderima. Ja sam to, naravno, radila. Jedan dan sletim na ivičnjak, booooli, ali ne smem da kažem. Odlazim kući i kažem da sam pala na kamen. Prošlo deset- dva’es minuta, ne prestaje. Ja priznam. Vode me u bolnicu, naprsnuće ključne kosti. Gips mesec dana. Milina.

U petom razredu me udarila kola. Ma gde udarila, razvalila me. Kratak medicinski izveštaj: šest preloma na butnoj kosti, polomljena nadlaktica, rameni zglob i ključna kost (ona ista) i hematom k’o druga glava na glavi. Pločica i pet šrafa na nozi, šipka u ruci. Glava se smanjila sama. Pet meseci u gipsanom koritu. Dve rehabilitacije da prohodam ponovo. Dok sam bila u gipsu, sjebali me još malo. Prvo mi se napravi dekubitis na laktu, pa koža na tom delu nije htela da mi raste više. Neke silne pare dadoše moji da stigne nešto iz Nemačke da mi poraste koža. I dan, danas odvratno izgleda i to ne osećam. Borski lekari me ostavili duže u gipsu nego što treba, pa mi se kičma iskrivila i dobila sam torako – lumbalnu skoliozu 16 stepena. Posledice nemam, osim toga što mi je noga malo kraća, pa nosim uložak u obući da ne bih ćopkala kao veliko pingviče, uz uložak ćopkam kao malo. I to da radim kao vremenska prognoza. Nikad ne grešim. Ruka boli kada da se vreme menja drastično iz toplog u hladno ili obrnuto, noga kada će kiša da pada. Glava počela da zajebava sada na ovo ludilo od vremena.

U prvoj srednje mi našli tumor. Ojhaaa! Ne onaj zli, nego onaj dobar. Fibroadenom na levoj dojci (kako mrzim izraz dojka!). Lečiše me nekim alternativnim (koga su kasnije priznali zvaničnim) lekom. I to nestade. Stručna javnost bila zapanjena. Bez ožiljaka.

U drugoj srednje dobih prvu F dijagnozu. Kao neki stelt bombarder F 43. Neki poremećaji ponašanja sa promenama ličnosti. Radila sam i onog Rošraha i još gomilu testova. Dobih fine neuroleptike i obavezno posećivanje psihijatra u narednih 6 meseci. Prođe i to, dijagnoza osta. Ne smem nikada da imam oružije, a i bolje je tako.

Na fakultetu sam dobila drugu F dijagnozu. Napadi panike. F 41. Mislila sam da ću d’umrem. Otkazala mi desna ruka, pristisak mi se popeo na 300, i završila u hitnoj. Kažu ništa mi nije, fizički. Opet ja kod čika doktora za glavu. Samo što je ova radila na studentskoj poliklinici pa je mrzelo. Tako mi prepisala lekove koji se daju za šizofreniju, rekla mi da se bavim pilatesom i da čitam Valjarevića, jer je on “oslobođen anksioznosti“. Kreten. Nađosmo mama i ja, preko blagoslovenog nam interneta, stručnjake za kognitivno – bihevioralnu terapiju, i naučih ja da kontrolišem taj problem. Hvala Jagodina!

Pre mesec dana opet mi našli one vesele tumore. Ovog puta dva. I u jednoj i u drugoj. Moji prijatelji im dali vesela imena – Kalkuta i Rahmanjinov. I tako opet pijem eksperimentalan, sada već, zvaničan lek. Pa će vidimo šta će biti.

Nisam vam spomenula od deteta da imam migrene koje, ako ne saniram na vreme, me odvedu u hitnu na novalgetole. Ni hronične bronhitise na svaka tri meseca, koje ja samo pojačavam cigaretama koje iz usta ne vadim. Ni to da mi se povremno desi zapaljenje vežnjače, pa izgledam kao da me je neko tukao. A ni to da kada mi jednom mesečno dođu oni dani, toliko me sve boli da želim da mi odma’ neko spuca neki morfijum pravu u venu. I da toliko pravim poplave da moram da se presvlačim stalno.

I tako..
Nisam ovo ispisala da bi se neko sažalio na mene. Niti sam pisala da se ja žalim. Nikako. Nego tako, došlo mi. I da me bolje zamislite, ako me već zamišljate.

A što se tiče onih 6%, to su bre rešivi problemi! Samo neko treba imati volje, a u međuvremenu, ja slušam ovo:

 
20 коментара

Објављено од стране на март 27, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

20 responses to “Šta mi sve fali i/ili imam viška

  1. mahlat

    март 27, 2009 at 3:06 pm

    Je l’ imaš ti neki deo tela netaknut 🙂

    i ja sam imala napade panike i jedva sam se izlečila, sad sam mrtva ladna na sv ono na šta sam paničila i mislila d ću da umrem

    sise d’izvines odseci, koji ce ti djavo :)))

    i nij emi žao tebe nego tvoje jadne majke, ko je šta radio ona te vodila na krpljenje.

    salim se naravno, ne zameri

     
  2. Monika

    март 27, 2009 at 3:57 pm

    mahlat : Je l’ imaš ti neki deo tela netaknut 🙂

    Ima, ljubi je majka, jezik !

     
    • mahlat

      март 27, 2009 at 8:31 pm

      Mama, nek’ je ziva i zdrava, bolje jezicara nego tuta 🙂

       
  3. zelenavrata

    март 27, 2009 at 6:37 pm

    Citam i krstim se i levom i desnom……bem ti baksuza.

     
  4. Ivana

    март 27, 2009 at 7:46 pm

    Mahlat,
    juuuu kakva bi ja bila “ženska“, kad bih bila netaknuta? :mrgreen:

    sise,d’izvinem, možda i odsečem, nije kao da će se primeti
    i ne treba mene da ti bude žao, rekoh, već nje. Jednom sam se zeznula i rekla joj “Jao mama što si seda“, a dobila “Pizda ti materina, svaka je tvoja“

    šališ se, naravno, ne zameram

    Monika, ĆAO MAMA 🙂 🙂 🙂

    Zelena Vrata, baksuz k’o baksuz, bar je muzika dobra 🙂

     
  5. cika Iva

    март 27, 2009 at 9:46 pm

    Ko ti kriv kad si smotana…

     
  6. Ivana

    март 27, 2009 at 9:53 pm

    Cika Ivo, niko, ja sam dete koje pada na glavu. Mislim čak i da si me ti tako prozvao

     
  7. cika Iva

    март 27, 2009 at 10:12 pm

    vala koliko si padala mislio sam da ces biti kaskader ili padobranac

     
  8. Suske

    март 27, 2009 at 10:23 pm

    Po tvom ponašanju, niko nikada ne bi mogao da zaključi da ti imaš probleme ili da si ih imala. Ti si pozitivna i tako treba da ostane.

    Slatko se ismejah Monikinom odgovoru 😀

     
  9. Sanja

    март 27, 2009 at 10:27 pm

    Ha, ha, slatko se ismejah dok sam zamisljala scene, naravno sa ove distance. Tada svakako nije bilo smesno. 😛
    Upravo sam otkrila tvoj blog i mnogo mi se dopada kako razmisljas i pises.

     
  10. Ivana

    март 28, 2009 at 12:43 am

    Suske, hvala. Neko od vas blogera je pričao da ne ume dobro da primi kompliment, izgleda da i ja patim od te boljke.
    Sanja, dobrodošla. Drago mi je da ti se sviđa. A što se tiče smejanja, samo to i treba, kad prođu te situacije.

     
  11. dusan

    март 28, 2009 at 4:09 pm

    Kad vidim ovu tvoju istoriju povreda prosto više vrednujem život. Nego, šta sam ono hteo. Da, sunce li ti žarko, štos tako smotana, kako bre to padaš, gledaš li ti gde ideš, ko muva bez glave, šta ti je to toliko bitno tamo da moraš toliko da žuriš i da pri tom ne gledaš gde i kako staješ. Laganije to molim te, i ako već hoćeš da visiš po gelenderima onda prvo osiguraj doskok. OSIGURAJ DOSKOK!

     
  12. Ivana

    март 28, 2009 at 5:10 pm

    Dusane, o smotanosti mogu celi novi post da napishem. Ta’ka sam

     
  13. shaputalica

    март 29, 2009 at 7:57 pm

    ooo, još jedna sa F 😀
    Izgleda da to ima veze sa padanjem na glavu…i ja sam mnogo padala i bila ko vanzemaljac i dobila F 41, i ožiljaka imam ko da sam se vukla na laktovima i kolenima do 22-ge…i svakake gluposti…al’ jeb’ ga, bitno da nam ostalo od jezika sve ucelo. 😆
    Mislim, ništa nije smešno, al’ si ti pozitivna a i muzika ti dobra. 😉

     
  14. Ivana

    март 29, 2009 at 9:03 pm

    Shaputalico, viš’ nikad mi nije palo (traaaaaaaaas!) na pamet da to može da bude od padanja na glavu. Ali neka je, dobrodošlo je. Odatle valjda i ide jezik, pozitivnost i dobra muzika, ne?

     
  15. Dea

    март 30, 2009 at 5:26 pm

    Heh… Al te zeznula mama. 🙂
    Hi, hi, hi…
    Ja samo nesto da kazem:
    „Nece grom u koprive“!
    A ini u ljubicice…
    Ljubim te tako smotanu!!!

     
  16. Ivana

    март 30, 2009 at 7:40 pm

    Dea, ni ti nisi ništa bolja 😀

     
  17. bilja

    мај 16, 2009 at 10:36 pm

    pomogla si mi puno ovom tvojom pričom i pozitivnim stavom. Tekst sam slučajno naletala na googl-u. Kako si mi pomogla – imam kraću nogu 4 cm i uložak i ovih dana sam prilično očajna, ne znam kako da se nosim sa tim, svet mi je srušen, sve u šta sam verovala otišlo u nepovrat, verovatno je sad na redu neka dijagnoza F – …. A onda pročitam tvoj tekst, i vidim kako treba da se nosi sa problemima … Pozdrav

     
  18. Ivana

    мај 18, 2009 at 11:59 am

    Biljo, veoma mi je drago što to je moj tekst pomogao sa svojim problemima. Žao mi je što ti se dešava to što ti se dešava, ali nije ti svet srušen. Pročitaj, ako želiš, moj tekst 8 april, videćeš tamo još malo životnih filozofija mojih.

    F dijagnoza nije ništa loše, to je cool 😀
    Pozdrav i tebi, i budi dobro, sve će biti dobro!

     
  19. dusan

    јул 11, 2009 at 3:35 am

    Kao mali sam jednom skocio sa troseda na mitraljez i slomio, zamislite samo, samo palac na desnoj nozi, zamalo ozbiljno da se povredim, bio sam mali, okretan.
    Sad kad sam navodno porastao, ponasam se kao da sam povredjen, a zapravo sam samo hendikepiran u glavu, u moju glupavu glavu.

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: