RSS

Архиве ознака: ljubav

Nekad & Sad

Pre neko veče sednem tj. legnem ja da odgledam jedan film iz detinjstva tj. tačnije kada sam imala jedanest godina, a mnogo mi se svideo.

Film se zove isto kao i naziv ovog posta Now & Then i ništa nije posebno popularan i nešto sumnjam da ste za isti čuli.

To je baš film za devojčice, i ja sam ga kao devojčica od jedanest godina obožavala. Od kada sam otkrila taj film pa do moje saobraćajne nesreće, je prošlo jedno dva meseca, ako me sećanje dobro služi. I mislim da ga posle toga nikad više nisam odgledala.

I tako ja sednem tj. legnem pre neko veče da odgledam isti i da se onako “nostalgično obradujem“ i umrem od plakanja!

Plačipička totalna.

Zašto? Na film o četiri devojčice koje provede letnji raspust.

Evo zašto.

Sećate se da sam vam pričala o mojoj saobraćajnoj nesreći i o tome kako je ona uticala na mene. U smislu intelektualnog napredovanja i u tome kako sam ja tada naučila da mislim.

Nikad nisam pričala da sam bilo šta izgubila ili da mi nešto fali, zato što sam mislila da mi ne fali. Ali nisam znala. A sada, jbg, pošto na moju veliku žalost odrastam, sam ukapirala.

Jesam propustila. Normalno detinjstvo. Ja sam intelektualno napredovala i to mnogo (ne naduvano, pametna jesam, ništa mi dobro nije donelo u životu), ali moji emocionalni razvoj nije mogao to da prati i zato sam emocionalno zaostala.
Zato sam, između ostalih problema, stvari doživljavala onako bolno kako jesam.

Propustila sam!

Jesam!

Mnogo. Sitnice i male stvari neophodan za pravilan razvoj mlade ličnosti. Propustila sam nevine razgovore sa drugaricama. Propustila sam otkrivanje simpatija.
Nikad nisam naučila da prepisujem u školi. NIKAD! I kasnije, u srednjoj školi, kada sam pokušavala da prepišem nešto, uvek sam se osećala kao da iznad mene leti onaj helikopter iz američkih filmova, sa reflektorom na meni, dok tip na megafonu priča :“ Ivana, vidimo te šta radiš, prekidaj ODMA’!“

Nisam naučila da lažem i lažuckam kako već to deca rade.

Nisam naučila da tračarim i da se svađam sa drugaricama. A trebala sam.

Vidim svog sestrića, pre neki dan, ima 12 godina, ja sam u njegovim godinama već “ležala u gipsu“.

A on beba! Majke mi. Klinac bre! I treba da bude. Ja sam u to vreme raspravljala Kiša.

Propustila sam da budem dete.

I ne žalim se. Jesam plačipička, ali ovo nije plačipičkasti post.

Htedoh da vam kažem da sam plakala za mojim izgubljenim detinjstvom. I da ovo odrastanje, bre, mnogo ponekad može da boli!

 
18 коментара

Објављено од стране на мај 4, 2011 in Priče iz neke druge priče

 

Ознаке: , , , , , , , ,

Trtljam, po tezama…

Odma’ na početku da se izvinim. Od kada sam se “vratila“, rešila sam da budem skroz ažurna, da vam redovno pišem, odgovaram na komentare, da vas čitam i komentarišem.

Ali samo imala izuzetno, hm, pa da kažemo zauzeta dva dana.

Al’ ‘ajmo po tezama opet

– Plan je bio ovakav: petak rođendan u kafani sa onako, baš boemskim ljudima. Subota – svadba! Nedelja – prvi maj.

– Nisam bila sigurna kako ću to da izdržim, mal’ko sam se bojala da ću da umrem 🙂

– Rođendan je protekao kao i svi takvi rođendani, dobro društvo, dobra klopa, dobro piće, odlična muzika i muzičari sa kojima sam se odma’ sprijateljila, sve sam odmah zavolela onog što udara tercu. Rođendan se produžio do ranih jutarnjih sati, tako da ja stigoh kući u sedam sati ujutru

– Ustala u 10. Da se spremam za svadbu. Malo sam trokirala, al’ imam ja još snage.

– Drug i ja se spremili za svadbu. Izgledali smo ko članovi porodice Adams. Boje nam nisu jača strana

– Ne znam kako, ispade da sam upala na svadbu “elite“. Mnogo para sedelo oko mene.

– Pokupila par novih socijalnih kompleksa

– Prestala da pijem koka kolu. Izgubila socijalne komplekse.

– Besramno lagala i uživala u tome. Sad shvatam zašto ljudi lažu 🙂

– Smejala se bez prestanka jedno 49 minuta.

– Mnogo dobro se zezala.

– Stigla kući u 12

– Probudila se ujutru u 6 jer sam bila GLADNA

– Planirala da odem na jezero da proslavim prvi maj, ali me Bog isvojim vremenskim nepogodama spasio. Ne bih izdržala.

– Kunjala ceo dan.

– Jedno pet puta doživela nervni slom što ne mogu da prestanem da jedem, što se gojim i što nemam telo kao što sam imala sa 17 godina.

– Rešila da me stvarno boli dupe i da uživam u svakoj sekundi svog života, jer drugi nemam.

– Našla najbolji sajt i vrištala od smeha pola dana

– Mnogo vas volim sve onlajn ljudi, nemate pojma koliko mi značite!

 
15 коментара

Објављено од стране на мај 2, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , , , , , ,

Volim Uskrs

Sve sam htela da napišem ovaj post juče, ali me juče biblijski bolela glava, pa nisam imala snage da sklopim smislenu rečenicu.

Od svih praznika, verskih i neverskih meni je najdraži Uskrs. Ne zbog simbolike i ideologije. Mislim, farbanje jajca i “tucanje“ je super. Digresija: Ovo je i najsexualniji praznik, mislim farbanje jaja, tucanje, dupe, glava…. Nebitno

Volim Uskrs. Volim kad se spoje raspusti sve do prvog maja. Sudbina mi takva, volela sam kad sam išla u školu, sad radim u jednoj pa mi dođe na isto.

Volim farbanje jaja. Nekako mi to uvek bio “porodični“ događaj. Uživam. I sećam se jedne godine, moj frend Goya i ja, farbasmo jaja uz Anathemu, to je ona muzika koju više ne slušam ni pod razno, jer tada sam bila ona depresivna tinejdžerka, koja kad sluša dotičnu grupu, dobija želju da farba zidove u crno i da se besi. Al’ opet to farbanje jaja mi bilo lepo. Nezaboravno.

Volim na uskršnje jutro, kada se probudim, što me mama uhvati onako sanjivu i krmeljivu i crvenim, prvim, jajetom mi istrlja facu da budem živa, zdrava i “rumena“ kao to jaje. Meni to mnogo lepo, pojma nemate.

I kao što rekoh gore, volim taj raspust, kad se spoji sve do prvog maja. To valjda, ima nekakve veze sa tim, što sam se kao klinka uvek družila sa “starijima“, studentima. Pa oni tada svi dođu u grad, pa je zezanje i druženje. Nemam pojma, samo se sećam da sam uvek hepi za taj period.

Volim bre. Volim što mi kuća izgleda ovako:

Photobucket

Photobucket

Photobucket

Photobucket

I sve mi lepo. Samo mi mnogo nedostaje moja Ana i volela bih da je ona tu.

Eto toliko.

 
13 коментара

Објављено од стране на април 25, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , ,

Četiri godine


… Da sam tada znala ono što znam sada, još jače bih se borila za tebe. Drugačije. Svakako drugačije.

Muči me neki totalno iracionalan osećaj krivice ove godišnjice. Znam da nema smisla, al’ me nešto stiska…

Bila sam juče “tamo“. Sve je obraslo, neprohodno i ima neke čudne ograde. Možda i bolje tako, da više niko ne može da stiče uspomene koje smo mi stvarali “tamo“.

Nedostaješ….

I ja tu ne mogu ništa.

Odoh na groblje…

 
8 коментара

Објављено од стране на април 21, 2011 in Tužna sam

 

Ознаке: ,

Ma kakvi crni trbušnjaci….

Rekoh vam u prošlom povratničkom postu da sam se opet ugojila. Nazdravlje.

I isto vam rekoh da me boli dupe. Epa nije baš tako, malo sam vas slagala. Nisam se bacila na ona gladovanja kao što umem jerbo sam definitivno zaključila da ja VOLIM bre da jedem i da ne mogu toga da se odreknem.

Ali sam mudro zaključila da ću da se trudim da potrošim to što unesem, a to nije nimalo lako, jer unosim brate muški. Neće se lažemo. Nisam ja od onih što pričaju “ma i voda se lepi za mene“. Normalno da se sve “lepi“ kad jedem kao svinja. Tačka.

I tako ja idem svuda peške, od kako se otopio sneg, gde god treba, tamo – vamo. Čak idem posle posla (kad mogu) do prijatelja koji radi na skrooooz daleko na kraj grada, pa se vraćamo peške kući jer je on muškarac od 116 kila, pa da se stanjimo. Jes da 8 od 10 puta svratimo usput na neku klopu, al’ bitan je trud, da? 🙂

Elemmmm, ja juče imala milijardu i jednu obavezu, pa nisam stigla da uradim i svoju dnevne vežbice za smanjivanje pojasa oko strukića koji mi nenormalno ide na živce, pošto se u farmerke uvlačim kašikom za cipele.

Pridveče svratim do moje drugarice one najbolje u univerzumu i do onog dečka Ogija koji mi je najbolji drugar. On sad zna da me zove Ivana, a ne više Iana. Sad sklapamo cele rečenice, vodimo razgovore, znamo da brojimo do 10, pa i malo više, učimo boje, a znamo kako se kaže maca, kuca, zeka na engleskom, i tako još neke stvari.

I da se vratim na naslov. Kakvi bre crni trbušnjaci i vežbice?! To meni uopšte ne treba kad provedem sat vremena sa Ogijem. Nije ni čudo što mi drugarka ima ukupno 14 kila sa sve odećom.

On i ja smo šizeli i đuskali uz funky muziku osamdesetih, tako da sam aerobik precrtala sa liste za taj dan. Posle smo se valjali po tepihu i radili te iste trbušnjake dok smo učili da brojimo. Posle je bilo – Ivana donesi loptu, pa mogu i pilates da precrtam sa svoje liste.

Sve u svemu, kome trebaju trbušnjaci kad imam Ogija? Je l’ da? Da.

A vi vidite kakav je to frajer:

 
12 коментара

Објављено од стране на април 14, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , ,

Najlepše na svetu

….nema me. Sa razlogom. Biće me opet, kad dođe vreme.
Ali morala sam da napravim izuzetak, jer sam dobila najlepši poklon na svetu. Tek onako.

Jedna veoma posebna osoba je napisala sastav:

Moj idol

Mozda idol ne treba po ponasasnju da bude slican nama ili po njegovim zivotnim iskustvima, jer,na primer, ja sam tip osobe koji je zainteresovan za umetnost, koja ima neka malo neobicna razmisljanja i pogled na svet. Imam vise, necu reci idola, ali ljudi kojima se divim, pevacica Florence, koja stvara tako jedinstvenu muziku koju kad slusam imam osecaj da peva sve ono sto je u mojoj glavi, Natalia Fabia, slikarka koja me inspirise njenom preciznoscu i detaljnoscu…
Pojam idola jeste precenjen, zato sto pre svega, deca, kao svoj uzor, gledaju poznate licnosti, da ne nabrajam. Ali zasto bi tako bilo?
Moj pravi idol, uzor jeste moja sestra Ivana. Nju ja mnogo volim. Naucila me je mnogim stvarima. Kako da vam predstavim Ivanu? Neko bi rekao da je prosecnog izgleda. Naravno, meni je nesto vise od toga. Ona je divna osoba, koja zna u svakom trenutku da kaze one prave reci. Ne zivimo u istom gradu, ali ta daljina nas ne sprecava da se svaki dan cujemo. Njeno prisustvo mi prija i nikad mi nije dosadno dok sam sa njom. Jednostavno ona je zabavna. Energicna. Spremna da ucini drugima i ne trazi za uzvrat. Mogu reci da svako od nas ima svoj pristup i pogled na svet. Nas dve se u tome slazemo. Ali i jos jedna stvar koju delimo jeste da volimo istu vrstu muzike. I ne, to nije bezazleno koliko mozda zvuci, jer muzikom mnogi ljudi ispoljavaju ono sto misle.Ona je vedra i vrlo komunikativna osoba. Za svojih dvadeset sedam godina ona je prosla kroz razne stvari koje neko za ceo zivot ne bi, iz kojih se vesto izborila. I zato volim da svoje probleme podelim sa njom. Jer u njenim dubokim braon ocima vidim da mi svoje odgovore daje iskreno, najiskrenije.
Volim i samo da je slusam kako prica, volim i samo da je gledam. Hocu da znam sve ono sta ona zna. Sigurna sam da to ne mogu uspeti,jer ona je jedna od onih osoba koja se radja samo jednom i nikad vise, ali trudim se, radi sebe, i to je ono bitno. I hocu jos jednom da kazem da, moju sestru Ivanu, ja mnogo volim, i da ne mogu da zamislim svoj zivot bez nje. Ona ima jedno mesto u mom srcu koje ce uvek ostati njeno, netaknuto.

Marija Šešlija
14 godina
MOJA SESTRA!!

 
7 коментара

Објављено од стране на март 4, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: ,

Ipak volim

Naterao me jedan tu da mislim. Razgovarasmo i on meni kaže da ja ništa ne volim, da samo gunđam i pizdim, šištim, pljujem i psujem.

Ja se zamislim, pa i jeste u pravu. Pa se zamislim šta volim.

I znam da sam već negde pisala o tome, ali moram da se podsetim šta volim.

Volim mamu, tatu, Anu i većinu familije.

Volim Jeku i Ogija

Volim da čitam i ponosim se time.

Volim naučnu fantastiku.

Volim svoje zanimanje. Volim da učim i nasmejem decu.

Čokoladno mleko.

Pitu sa plavim patlidžanom

Filmove.

Volim da igram.

Volim da pevam, al’ ne znam sirota. Al’ ipak pevam. Oni koji mene vole mi opraštaju.

Volim da se mlatim po internetu.

Da lanzam.

Da pušim i popijem koju.

Sarkazam.

Volim jednog Malog iako ga nema i nema šanse nikad da me spreči u tome.

Sunce, leto i vrućinu.

Tom Waitsa

Volim svoju ludu glavu

Moje dupe 😛

Sms poruke

.
.
.
.
.

Ipak ja svašta nešto volim

 
11 коментара

Објављено од стране на новембар 1, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , ,