RSS

Архиве ознака: blog

Ho Blože!

Ovaj post mi se sprema već neko vreme, ali mi sve bilo nekako bezveze da ga napišem, dok nisam ukapirala da ja taj post i hoću da napišem zbog toga što mogu da pišem za bezveze koliko god hoću.

Elem, sad ću malo da zvučim k’o bejbi bloger, tj. kao neki “početnik“ jer sam se ovako osećala na početku kad sam počela da pišem.

Elem, čitam mnogo svašta na netu poslednjih dana i sve, kroz sublimirane poruke, vidim da nešto mora tu da se kategoriše, da se piše ovako, da se piše onako, da ima ovo pravilo, da neko mlati praznu slamu i takve stvari, pa se nekako, tj, nikako ne slažem sa tim.

Pa zato, da krenem po hiljaditi put, na hiljaditom mestu o ovome.

Meni moj blog služi kao moj izduvni ventil, kao moje mesto za samosagledavanje i obrtanje mojih misli na hiljadu i jedan način. Naravno, pišem ga da bi to neko čitao, uostalom kao i svi mi koji se pojavljujemo na netu.

Imam tu potrebu da neko pročita ono što ja mislim, ali ne zato što mislim da sam nešto preterano pametna i mudra, već imam tu potrebu za pažnjom, tj “vidite me“, koja mi je nabijena kao kompleks još u obdaništu pošto me vaspitačica otvoreno nije volela.

Pišem zarad svog zadovoljstva, apsolutno nemam nameru da se samoreklamiram, da zarađujem novac i da gradim karijeru od ovoga.

Naravno, drago mi je kad vidim da se ljudima sviđa ono što napišem, kada sam čitana, kada mi poraste poseta, kad me neko preporuči, ali ne patim od toga.

Skroz mi je jasno da postoje gomila ljudi kojima se neće dopasti moje pisanje i koji me neće čitati, isto kao što se meni ne dopada nečije pisanje i nije mi zanimljivo to da čitam.

Pišem ono što mislim, ono što ludijam i sve što mi padne na pamet. Ali opet, da se ne lažemo. Ne mogu da pišem o svemu o čemu bih želela da pišem iz više razloga, opet o nekima sam već pisala.

Nikad nisam umela da se “krijem“, tj od početka su ljudi koji me poznaju znali da je ovo moj blog. Ivanizmi nikad nije bio pseudonim niti tajna. I živim u malom gradu, u maloj zemlji, među većinom malih ljudi. Neke događaje i misli jednostavno ne mogu da napišem, jer bi mi donelo više problema nego što bi donelo zadovoljstvo to da napišem ovde. I ne nije zbog onoga “šta će reći svet“, odavno svet već svašta misli i priča o meni, već bih imala probleme koje jednostavno ne želim u životu.

I opet ništa posebno nisam htela da kažem ovim postom, niti ću da spektakularno poentiram nešto, već samo hoću da se zna, da ima nas koji jednostavno, najiskrenije uživamo u ovakvom vidu, pisanja i hobija. Baš ovakvom kakav jeste.

Eto to. A o ljudima koje upoznah onlajn i oflajn biće još postova, to je tek posebna priča od koje mi je puno srce!

 
15 коментара

Објављено од стране на мај 3, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: , ,

Trtljam, po tezama…

Odma’ na početku da se izvinim. Od kada sam se “vratila“, rešila sam da budem skroz ažurna, da vam redovno pišem, odgovaram na komentare, da vas čitam i komentarišem.

Ali samo imala izuzetno, hm, pa da kažemo zauzeta dva dana.

Al’ ‘ajmo po tezama opet

– Plan je bio ovakav: petak rođendan u kafani sa onako, baš boemskim ljudima. Subota – svadba! Nedelja – prvi maj.

– Nisam bila sigurna kako ću to da izdržim, mal’ko sam se bojala da ću da umrem 🙂

– Rođendan je protekao kao i svi takvi rođendani, dobro društvo, dobra klopa, dobro piće, odlična muzika i muzičari sa kojima sam se odma’ sprijateljila, sve sam odmah zavolela onog što udara tercu. Rođendan se produžio do ranih jutarnjih sati, tako da ja stigoh kući u sedam sati ujutru

– Ustala u 10. Da se spremam za svadbu. Malo sam trokirala, al’ imam ja još snage.

– Drug i ja se spremili za svadbu. Izgledali smo ko članovi porodice Adams. Boje nam nisu jača strana

– Ne znam kako, ispade da sam upala na svadbu “elite“. Mnogo para sedelo oko mene.

– Pokupila par novih socijalnih kompleksa

– Prestala da pijem koka kolu. Izgubila socijalne komplekse.

– Besramno lagala i uživala u tome. Sad shvatam zašto ljudi lažu 🙂

– Smejala se bez prestanka jedno 49 minuta.

– Mnogo dobro se zezala.

– Stigla kući u 12

– Probudila se ujutru u 6 jer sam bila GLADNA

– Planirala da odem na jezero da proslavim prvi maj, ali me Bog isvojim vremenskim nepogodama spasio. Ne bih izdržala.

– Kunjala ceo dan.

– Jedno pet puta doživela nervni slom što ne mogu da prestanem da jedem, što se gojim i što nemam telo kao što sam imala sa 17 godina.

– Rešila da me stvarno boli dupe i da uživam u svakoj sekundi svog života, jer drugi nemam.

– Našla najbolji sajt i vrištala od smeha pola dana

– Mnogo vas volim sve onlajn ljudi, nemate pojma koliko mi značite!

 
15 коментара

Објављено од стране на мај 2, 2011 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , , , , , , , ,

Kako sistematski uništavam svoj socijalni život

Imam ovaj blog. Imam fejzbuk. Imam i myspace od vremena kad je bio popularan, samo što sad uđem jednom u 6 meseci iz čisto sentimentalnih razloga.

Na borskom forumu sam živela dok nije prs’o server, pa mi bilo žao da se vratim, jer sve izgubljeno, a ja pisala i pisala.

Imam, mislim, 5 različite mail adrese, svaka ima svoju posebno određenu svrhu i namenu. Koristim skype, msn i g talk.

Večeras me je kidnapovala Suske. I to na mnogo pokvaren način. Zvala je juče moju majku i rekla joj da ja danas mora da se pojavim u 7 sati tu i tu. Ko poznaje moju dragu madreS, zna da su mogli svetovi da se ruše, ali ja sam morala da budem tamo danas u 7.

I bila sam. I to je bilo okupljanje neki tvitap, neću ga pišem na engleskom, jer se još uvek ne razumem u terminologiju.

I tako me je Suske kidnapovala, odvela u kafanicu gde sede Borski blogeri, uključila notebook i namestila me da otvorim nalog na twitter-u. I ja moram šta ću.

Posle smo pili neku kafu i kiselu vodu, pušili cigare, pričali i šalili. I da, dobila sam i ružu. Pupoljak. Lepo.

Eto sad imam i taj twitter.

Divota.
🙂

 
15 коментара

Објављено од стране на октобар 2, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

Nagrađujem

Photobucket

Dobila sam nagradu. Od Čarobne. Ona je pre toga dobila dve nagrade. Nagrada glasi ovako: „Prix d’Arts je nagrada za blogere koji prenose kulturne, etičke, literarne, osobne itd. vrijednosti izvan nacionalnih i govornih granica. Koji, sažeto rečeno, pokazuju da se njihova živa kreativnost i razmišljanje može lako otkriti u njihovim riječima i između redaka, bez obzira na jezik kojim pišu. Nagrada je zamišljena kao sredstvo promicanja prijateljstva među blogerima, način da se iskaže naklonost i priznanje za njihov rad koji webu daje dodatnu vrijednost.“

Dobila sam i problem. Nije da sam nezahvalna, ali dobitinik ove nagrade ima pravo i obavezu da nagradi pet blogera za koje misli da je zaslužuju i da ih preporuči.

I odatle idu. I odatle idu ti problemi. Nisam sigurna da sam kompetenta da ja sad tu delim neke nagrade. Mada samim tim što sam dobila istu, treba da me čini kompetentnom. Zavrtela sam se. Drugi problem je što mislim da “nagrade“ koje ja želim da podelim, su već podeljene, pa ćemo tako da se vrtimo u krug do besvesti. Al’ šta je tu je. Idemo.

O ovim ljudima sam ja već puno puta pisala, al’ šta da radim kad su oni meni aristokratija ovde, i zaslužuju da ih stalno pominjem.

Pa evo:

Mahlat. Svi je znamo, zamo kako i šta piše, znamo je koliko je dobra, ma gde dobra, ne postoji adekvatna reč da opiše njenu fenomenalnost. Toliko je dobra da je svi karakterišemo kao “van svake kategorije“. Al’ jeste. Ona je kraljica srpskog bloga i to jednostavno jeste tako. On je neko na koga se ja ugledam, što po pisanju, što kao ljudsko biće, i ta žena jednostavno ima bezbroj kvaliteta, koje nam svakog dana predstavlja na hiljaduijedan način. Hvala joj što postoji. Ako postoji neko ko nije čitao Mahlat, POD HITNO to da ispravi!

Suske. Ona je pesnik. Ona je borac. Jedno od retkih ljudskih bića preostalih na ovom svetu koju nepravda boli, i protiv koje se iste bori na načine na koje nikad neće da ugrozi “identitet i suvereni integritet“ njenog bića. Tako i piše. Neko je rekao negde u nekom komentaru “Kad porastem, ‘oću da budem Suske“. Ja kad porastem, ako budem i pola od toga, biću veoma zadovoljna sobom

Zelena je moj drug. Drugarčina. Zajebant. Retko kad sretnete ljude, koje u stvari ne sretnete, a razumete ih. I možete da im kažete najveće tajne svoje duše jer ste u njihovim tekstovima prepoznali sličnu ako ne istu meloduju vaše duše. Meni je to Zelena.

Deda je još jedan moj drug. Njega sam bezbroj puta hvalila, imam i čitav post posvećen zahvaljivanju Dedi. On je samo svoj. Njegov blog je utočište posvećeno smehu, ljubavi i razbribrizi. A sam Deda je jedno fenomenalno ljudsko biće, koje ako imate privilegiju da poznajete, vi ste jako srećan i bogat čovek. Ja sam srećan i bogat čovek jer poznajem Dedu i njegovu porodicu. I to mnogo neki fin narod, nemate pojma.

…Za kraj sam rešila da preporučim jedan blog, koji sam skoro otkrila. Nije mi drugar kao ostali, ali je Prijatelj, i nadam se da će postati moj prijatelj. Sviđa mi se kako piše, volim ljude koji prostim rečima mogu da opišu sebe, svoj život i iskustva koje stiču. Pa ‘ajd da mu dam nagradu, da ga postaknem da piše još više i više!

Eto, to je moj skroman doprinos. Svi koji dele nagrade se izvinjavaju i pate što ne mogu da preporuče još. I ja imam isti problem. Pisala ja i ranije o ljudima koje volim i koje čitam, bez kojih mi dan ne počinje.. Oni su svi divni i meni je drago da ih poznajem.

‘Ajd u zdravlje

 
7 коментара

Објављено од стране на септембар 21, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , ,

Godišnjica

Zbog ove moje “spisateljske blokade“ i moje nemogućnosti da se organizujem što se tiče bloga, potpuno sam zaboravila da nam je bila godišnjica pre neki dan. Meni i mom blogiću. Prvi mu je rođendan bio, a ja zaboravila. Stoka. Ni tortu nisam napravila, ni goste pozvala. Moram sada, da se nekako povadim.

Tako sam ja pre godinu i tri dana rešila da pišem Ivanizme. Mislila sam, pošto ne mogu da imam psa, da sebi stvorim najboljeg druga. I jesam. Uvek je tu za mene, sluša me, trpi me i daje mi neizmernu radost. I ono najbolje iz svega toga, a što sam najmanje očekivala, doneo mi je brdo drugara i jedan ceo novi svet. Svet koji mi je pokazao da nisam sama, nisam toliko luda i da postoje divni ljudi na ovom svetu koji su operisani od današnjeg ludila i gluposti. I ja sada, zaista ne mogu da zamislim moj život bez njih.

Tako, moram prvo reći jedno veliko hvala Dedi, koji me je prvi usadio ideju da blogujem i stvorim svoje parče neta. Koji me je podržao u tome i rekao mi da ja to mogu. A u međuvremenu je postao moj prijatelj koji je učinio toliko toga za mene, da ne mogu da mu vratim u dva života.

Onda je tu divna Suske koja me je isto bezrezervno podržavala i pomogala oko tehničkih stvari koje mi sada izgledaju toliko smešne. Ona je jedna i jedina i žao mi je što retko piše, ali uvek se vraćam njenim ranijim tekstovima kada mi je potrebna doza realnosti i sete. Volim Suske.

A onda je na moj blog došla Mahlat. To nisam očekivala, ali sam se nadala. Čitala sam Mahlat i pre mog blogića, ne mogu da lažem, inspiracija mi jeste bila, “htela sam da budem kao Mahlat“, ali mi nije palo na pamet da bi ona mene primetila (kako tinejdžerski). I ne samo primetila, postala je dobar drug. O njenim tekstovima nema šta da se kaže, oni ostavljaju bez teksta. A posle određenog vremena, imala sam tu privilegiju da je upoznam, i , kao što sam već jednom napisala, ona je mnogo više od svega što može da zamislimo.

Tu se pojavila i Zelena, luda moja Grinka, koja nosi istu patetičnu crtku kao i ja, pa nekad cmizdrim i slinim ispred njenih postova, ali njeni komentari i duh me uvek razvesele. I volim bre tog zajebanta!

Čarolija, samo joj ime kaže, čarobna je! Ima nešto u nama Ivanama, nosimo nešto sa sobom. Par mejla koja mi je posla u meni vrlo zajebanim trenucima, bila su kao vazduh koji mi je bio neophodan da prodišem u tim trenucima. Divim joj se do imbecilnosti zbog života koji vodi, i nadam se da ću je jednog dana upoznati.

Šapke, šta reći o Šapke?! Trebaće mi još godine staža da naučim tako da psujem, ceo život da naučim tako da mislim, a kad dođu oni dani kada se pojavi Kaja…Šapke je najjača žena koju znam. I zaista bih želela da je znam. Ali kontam da tu ima upoznavanja za ceo život.

Tu je fantastična Džejn, Džejn sa kojom se ne slažem uvek, ali koja ima stav i mišljenje koje prezentuje tako da morate da ga poštujete, čak i ako se ne slažete sa njim. Hejter, cinik, “sarkastik“…ne bi bilo isto bez nje!

Magi retko piše, ali uvek se obradujem njenom postu i trebalo bi da je ima češće. Ona je meni nenametljivo nežna. Uvek mi provuče neku finu emociju kroz svoj stil. Stvarno bi trebalo češće da piše.

Elektra je fantastična žena. Kad god čitam njene postove, uvek me odvede tamo gde je bila, uvek osetim ono što ona oseti. I radost, i smeh i a boga mi i suze. Uhvatila sam par puta sebe kako ridam ispred monitora na njene postove. Volela bih i ja da mogu tako da pišem. Zaista bih.

Od skora pratim i Milka. Milko je izvanredan, al’ je daleko 🙂 Više mi leči frustracije preko gtalka, nego preko bloga, ali mi je izuzetno drago što ga imam u životu.

Moram spomenuti Jelenu i Hipatiju. One mi posebno znače, jer sam ja njima ono što su meni bili neki drugi blogeri. Inspiracija. I to govorim bez nekog naduvenog ega. Drago mi je što je neko zbog mene našao svoj izduvni ventil, drago mi je što je još neko pronašao svoj svet. Samo napred, devojke.

Zaboravila sam nekog, sigurno. Izvinite na tome. Nije namerno. Samo, puno je ljudi, blogova, iskustva i bogatstva. Ima i divnih ljudi koji se javljaju kod mene, a nemaju blog. Tu je Sanja koja me svakodnevno bodri u svim mojim ludilima, Firstname Lastname, koja ne voli iste stvari kao i ja i koja voli istu muziku kao i ja…

I još mnogo mnogo vas. Volim vas.Upotpunili ste mi život! Zaista vam hvala!

 
16 коментара

Објављено од стране на март 23, 2010 in Dobro sam

 

Ознаке: , , , , ,

Goyizam

Goya ima blog!

To je mnogo dobro!

Ja ushićena.

Čitajte Goyizam!

E da, Goya mi drugar. Mi se znamo, ono lično
🙂

 
Оставите коментар

Објављено од стране на новембар 16, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: ,

E – STAV

Postojala je opština. Moj prvi blog tekst je napisan za Opštinu. Sad nema više opštine. I to je je jednostavno tako. Promene su neminovne u životu i to je okej.

E zato sad ima E – STAV. Mesto za sve naše stavove. Kako shvatih, to je isto kao opština, svako može da piše, svako može da komentariše, samo je na regionalnom nivou.

Pa tako, pogledajte sami

E – STAV

Ja im želim svu sreću, da budu i veći i bolji od Opštine! 🙂

 
1 коментар

Објављено од стране на септембар 1, 2009 in Dobro sam

 

Ознаке: ,