Internet ljudi (?)

Ljudi i njihova glupost me uvek zaprepašćuju iznova na najneverovatnije načine.

Baš juče pričam sa prijateljem o tome da smo mi frikovi jer imamo izvanrednu mogućnost da imamo ogroman ego, da shvatamo sebe isuviše ozbiljno i da istovremeno sebe uopšte ne shvatamo ozbiljno. I to je dobro.

Ali ovo je o onima koji shvataju sebe isuviše ozbiljno. I ne samo sebe već i sve ostalo.

Kao internet na primer. Tačnije fejzzzbuuuk.

Kako privlačim idiote i budale u privatnom životu, tako ih privlačim i u virtuelnom.

Kad sam počela sa mojim virtuelnim pojavljivanjem, prvo na onom forumu, odma’ sam dobila internet progonitelje, armiju mojih mrzitelja koji sede, piju kafu i pričaju o tome ko sam ja, šta ja radim i sve ostale načine kako ja ne valjam.

Pa onda bio onaj što mi provlačio sliku, ime i prezime i zanimanje sa sve rečenicom da ja promovišem alkoholizam i promiskuitet.

Onda se na ovom blogu našla gomila ljudi uvređena time što ja pišem o tome šta sam ja sanjala na primer, jer nisam ja pisala o tome šta sam ja sanjala, nego sam ja napisala svašta o njima i “oni su to provalili“

A sad malo o onom tačnije fejzzzbuku. Fejs je neosporno glupa stvar. Tačka. Izbegavala sam ga jako dugo vremena dok se konačno nisam navukla. Mislim glupo je. Pišeš šta si piškio, izbacuješ neke spotove i klipove, igraš debilne i igrice i to je to. I da, izbacuješ slike. Ja to volim. Da izbacim gomilu slika, i onda da mi ljudi pričaju kakoooo sam lepa. Mnogo dobra stvar za ego.

I onda, pošto je fejs glup i nema nikakvu bitnu svrhu u mom životu, tako ga i tretiram. Zajebavam se, pišem gluposti, pišem pametne gluposti koje samo tri do pet čoveka mogu da razumeju i tako mi dobro.

E, oni što sebe i sve ostalo ozbiljno shvataju počeli su da se pojavljuju kod mene na fejsu. Pa me pitaju šta sam mislila kad sam nešto napisala. Pa me zovu telefonom da me pitaju to isto. Pa mi šalju poruke. Dobro, nije da nisam navikla.
Zašto u stvar pišem ovo sad? Zato što su konačno neki ljudi uspeli da me isteraju iz takta na jebeno glupoj stvari kao što je fejzzzbuk,
Zato što se našao neko pametan da na mom “wallu“ gde je pišem i ostavljam gluposti vređa moje prijatelje koje se glupiraju sa mnom. Ničim izazvano. Samo tako. Video čovek da nešto pišemo, onako za sebe, i rešio da mu se to ne sviđa, iako nema nikakve veze sa njim i da ispiše sijaset uvreda i dijagnoza. Može mu se, jebote.

Ko te, bre, šta pitao?!

I pizdim zato što se uvek trudim da ignorišem takve budale i da ne odgovaram na to. Ali, jok. Ne odustaju. Pa ja sad treba da se prepucavam i da jebem nekom majku na takvom glupom sranju kao što je fejs.

E neću! Neću zato što sam bolja od toga, neću zato što je idiotski, zato što znam kako je to, jer sam videla paćenike kako se mrze javno preko tog čuda i znam koliko sam ih mrzela.

Ne razumem bre. Odjebite bre od mene. NIKO VAS NE TERA DA ČITATE ONO ŠTO JA ILI BILO KO PIŠE PO INTERNETU PIŠE!!! Ako vam se ne sviđa imate pravo da napišete da vam se na sviđa. Argumentovano. Ali zajebite me sa niskim i glupim vređanjem.

Na netu ima gomila ljudi, verovatno ćete negde naći nekog sa kime ćete moći da razgovarate na isti način koji vama odgovara. Mene zaobiđite. Nemam više ič toleranciju za to.

Mnogo su ljudi glupi. Mnogo me nerviraju.

Nerviraju me zato što se ja sada nerviram oko toga.

E tako.

Strogo hipotetički govoreći, brate!

Mnogo mi smešno sve od jutros.

Možda to ima neke veze sa tim što me jutros probudila moja ljubljena nesanica u petnaest do 5. Pa sam se mučila i nekako uspela da dremam do pola 7. A onda su me probudili moji ljubljeni roditelji koji su imali neku raspravu jutros pred polazak na posao. Nisam baš sve razumela, ali otprilike se radilo o tome da se mama ljutila na ćaleta što je ‘’ustao ranije nego što je trebao’’. Smešno.

Onda smo ćale i ja odgledali neku divnu emisiju o pojavljivanju vanzemaljaca u drevnom Japanu. I to me oraspoložilo. Sve mi nekako smešno.

Onda mi smešna Mahlat sa njenim kuguarima, pa me to podsetilo kako sam ja onomad dok se zabavaljala sa onim ‘’čije ime više ne pominjemo’’, bila taj kuguar, a to bilo u modi, a ja nisam znala. Uvek sam nekako uspevala da pratim modu a da ne budem svesna toga.

Pa se i tome malo smejala.

A u suštini najsmešnije mi je nešto sasvim levo. Hipotetički govoreći, kada imate situaciju u životu da vam nešto stvarno fail. Onako, veoma ste željni nečega. Hipotetički govoreći, naravno. Toliko nešto želite, ali nema da potpuno izgubite nadu da će se desiti. I hipotetički govoreći iz vedra neba vam padne u krilo. I vi se obradujete, hipotetički naravno. A onda, opet hipotetički, vaša sopstvena priroda se uroti protiv vas da vam se ta želja NE ostvari iako vam je pala u krilo.

I šta da radim, smejem se.

Sve hipotetički, naravno.

Smeeeeeeeeeeeeeeeeehhhhh

Juče sam prvi put u životu ostala bez vazduha od smeha, ukočila mi se vilica i pošle mi sline, istovremeno.

U nedostatku pametnih reči, puštam vam klip, koji smo moj prijatelj Milan i ja, zajedno našli, od koga su se dogodili gore pomenuti simptomi:

Psujem, na veliko

Ja stvarno ne umem ni o čemu drugom da mislim sad osim o grejanju.

Znate kako se budim ujutru? Pošto se bacakam u toku noć i bijem sve oko sebe (tj nikoga sada ) uključujući i mene. Izvrćem ruke, noge, zabijam nokte u oči ruke, noge… Tako u jednom trenutku ruka mi ode u zid. Spavam ispod prozora. Znači, pipnem zid i zaledi mi se ruka. Istog trenutka se probudim. Pipnem radjator. I počnem da pizdim. Iz momenta.

Pa jebem mu mater stvarno, svima! To što se dešava sa grejanjem je NAJOBIČNIJA PLJAČKA! Nemamo bre grejanje u 21 veku! I niko nije odgovoran. Svi se međusobno prepucavaju – opština, predsednik, direktori. Boli me bre klitoris ko je odgovoran, ‘OĆU GREJANJE!

I prosto ne mogu da verujem kako to trpimo! Svi sede po kućima i psuju, a niko da ne ode da jebe mater nekom. Ja bi’ išla, redom. Sa motkom i sekirom, da ih bijem i da im sečem ruke nesposobne i neradničke. Al’ ne mogu sama. Otići ću u zatvor.

Naravno, JA ću da odem u zatvor, a oni koji nas jebu u zdrav mozak neće. Nema grejanja, pa nema.

Jebem ti i ovaj narod koji ne može da se skupi i stvarno nekog da polomi od batina. Situacija je prešla svaku kritičnu tačku. Ljudi bre! Zima je. Napolju pada sneg, kiša i ‘ladno je. Mi po zakonu MORA da imamo grejanje. Zašto to dopuštamo?!

Zašto to bilo ko dopušta?!

Ima neki prostest u ponedeljak. Ja ću idem. Ima da nas ima 20.

I opet se vraćam na onu moju “da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje“. Normalno da će dan sam jebu u zdrav mozak, kad to dopuštamo. Kad smo glupi, kad se ne informišemo, i kad sve prihvatamo.

Znači, poludela sam. ‘Ajde bre nekome da jebemo mater. Bar će se zagrejemo.

Nije mi žao zbog svih ovih psovki. Prsla sam. Krajnje je vreme svi da prsnemo!

Post bez reči

Većina vas koja me čita je do sada, nadam se, ukapirala da je sve što mi padne na pamet napišem. Nemam tajni, nije me sramota, jednostavno MORAM da napišem bilo šta da mi se vrzma u glavi. Tako mi lakše. Tako sređujem svoj privatni haos u glavi.

Takva sam i u “prajvat lajfu“.

E sad. Kad smo to raščistili. Već neko vreme glava će da mi otpadne i usta mi poludela koliko nešto želim da KAŽEM. Ali, onako efektno. Nešto što me tišti, tera me da urlam ili zaplačem iz čista mira (što znamo da nije iz čista mira).

Ali…stvar je u tome da većina problema ide iz toga da ja uopšte treba nešto da objasnim. NEĆU da objašnjavam. Neke stvari treba da se shvate i osete bez reči.

Ako bih ja to ovde napisala, to bi onda bilo objašnjenje. A neko bi pročitao, neki kojima ne teba da se objašnjava. Kojima ja ne želim da objasnim.

Odavno sam se žalila kako mi je krivo što nisam neke stvari oko anonimnosti u vezi bloga uradila drugačije. Sad mi je mnogo krivo. Što se tiče ovoga. Jer toliko želim da napišem to. Al’ ne mogu. Mislim mogu, ali ne želim. Onda bi mnoge stvari izgubile svrhu.

Ako otvorim novi blog, kako ćete onda vi neki, koji mi mnogo značite, znati da sam to ja?

Zbog toga ne želim da otvaram novi.

Pa zato i dalje ćutim.

Mislim post postoji. U mojoj glavi. Samo ne smem da ga napišem. Jer ću ga onda objaviti.

A tako ne želim da objašnjavam…

Je l’ vidite kakav je haos u mojoj glavi kad ne mogu da napišem ono što besni u meni?

Ne znam, bre, koji naslov na ovo da stavim

Raslinavili smo se ovih dana i ćale i ja. Ja premrla od stra’ da nisam zakačila ovo svinjsko. Kakva sam kljakava i sa nula imunitetom, ne bi me čudilo. Kupila mi mama odma’ onaj ekomer za imunitet, trošim čajeve, vitamin c i ostala čudesa. Zdravstvenu još uvek nemam jer kad si posle 17 godina školovanja završio svoje skupo i teško visoko obrazovanje, nemaš posao a nemaš ni zadravstvenu. Mada, ionako se kod nas čeka dva dana kod lekara sada, a ovi ne bi razlikovali boginje od svinjskog gripa.

Ćale uzeo odmor od nedelju dana. Juče. Od juče smo počeli da se svađamo. Prvo kad sam prijavila da sam bolna. Počeo da se dere na mene. Pričala sam vam o tome da je to mehanizam odbrane kod njega, da krene da se dernja kad ga stra’. I tako krene on meni da se dere kako se ne oblačim dovoljno i da sam zato stalno bolesna. Ja uzvratim paljbu da to NIJE TAČNO, gle kako sam obučena, gle kako se oblačim, jorgan sam izvukla još u avgustu i “pogle’ me bre, spavam u džemperu!!“. Onda je promenio dranje da nisam bolesna zbog toga što se ne oblačim premalo, već zato što se oblačim previše. Odlučila sam da nema šanse da pobedim u toj raspravi i povukla se u svoju narandžastu sobicu da tupim po internetu…

… kad ono – Đoka Pavlović, d’izvinete. Internet odbija saradnju, na sitno, već neko vreme. Samo se isključi, pa se ponovo uključi, pa se isključi itd. Vratim se kod ćaleta po hiljaditi put da mu ukažem na taj problem i da ga teram da zove nadležne da vidimo u čemu je problem i da isti rešimo. On odbija. Ja penim. On peni. Opet dezertiram u sobu.

Posle određenog vremena, proviri njegova glava sa molbom da mu skuvam kafu. Posle je mirno igrao igricu i pio kafu, dok sam ja pizdela oko interneta.

U toku dana, svađasmo se još malo oko tog istog interneta, dok me negde pridveče nije obavestio da je identifikovao problem na njegovom kompu (vezani smo na istu kablu za net) i da ga rešava. Ja srećna. Rešio problem, radi. Lepo.

Ustanem jutros, pripremim klopu, zakucam se da čitam i da se probudim kad opet isti Đoka Pavlović. Zapenim opet. Ćale spava, uživa u odmoru. Već se radujem današnjem danu kako će da izgleda.

…a da, pao je sneg. Duva vetar. Ima – 300 napolju. MI JOŠ UVEK NEMAMO GREJANJE!!!!! Sve manje mislim da sam obolela od bilo kakvog gripa. I mislim da još treba da se oblačim.

Najebasmo ga ove zime. Smrt nekome!

Pokušaj velikog spremanja

Rekla sam vam već da ‘vatam neku seriju š kategorije u ponoć na nekom levom kanalu. Ta serija me kolje svojom jednostavnošću, tačnošću i nepretencioznošću.

Kad je gledam imam onaj sindrom, da o čemu god da se radi, priča se o mom životu. Uvek mogu tu, nekako nenametljivu poentu da povežem sa mojim životom i trenutnim problemom koji imam.

Tako juče bilo reči o neredu i čišćenju. Ovo je, naravno, metafora. Stvari koje te stiskaju se nagomilavaju kao nered, i da bi ga raščistio mora da uprljaš ruke, mora da te zaboli, mora da zasmrdi.

I tako se to vezalo za jednu situaciju (sa kojom ja naravno mogu da se poistovetiim). Fazon je da bi raščistio neke stvari sa drugima, a prvenstveno sam sa sobom, mora da ceniš ono što si imao, tada, u tom trenutku, dok nije postao ogroman, štrokavi, smrdljivi nered.

I okej, to razumem. Dakleeeeee, da bih se pročistila i “let go“, mora da cenim ono što je bilo. Sasvim razumljiva poenta. Ljudska, kapiram.

Ali, jedno veliko ALI… Šta ako je to što je bilo, bilo zasnovano na laži? Na jednoj ogromnoj, još štrokavijoj i smrdljivijoj laži. Kako da ceniš laž? I još bitnije, da li onda ikada mogu da “raščistim“, ako je poenta u tome da cenim? A ja laž, kako god da se okrenem, ne mogu da cenim. Da li ću onda da ostanem ovako ljuta, ogorčena i besna? Da li će taj krš i lom oko mene da se gomila dok se skroz ne ugušim i udavim u njemu?

I sad pokušavam da se raspetljam iz ove dileme. Imate neku ideju?

I dok ne stignu neke ideje, ja to čišćenje bukvalno shvatam. Sredila sobu, obrisala decinijsku prašninu, oribala televizor i sve naslage duvana na njemu, sredila sudove i sad me čeka usisavanje….

Dobro jutro.

Big Bang

Juče se videla sa nekim prijateljima koji ne žive ovde, koji su jaaaaakoooo pametni i sasvim svoji. Pa završismo kod nekog trećeg, pošto napolju bilo mnogo ‘ladno. Sve sam se smrzla, sad ako se razbolim ima tripujem da ću mrem od svinjskog gripa ….opet lutam od teme.

Elem, pričasmo mi to o svemu i svačemo. Ona verbalna dijareja i mentalna gimnastika. O filozofima, o teorijama postanja, o tome da je čovečanstvo otišlo u trista lepih pizdi materina, da je, ako je ikad i imalo svrhu, negde se gadno zajebalo, pa nam treba totalni reset čovečanstva, pa ako ponovo postojimo, postojimo. Onda smo malo razgovarali o tome gde se čovečanstvo zajebalo, pa moji prijatelji imaju teoriju o tome da je to sa nastankom morala, a moral je nastao iz prelaska sa matrijarharta u patrijarhart (o ovome imam još mnogo da razmišljam, za sada nemam dobar protivargument).

Onda smo razglabali o mašti i imaginaciji. Tj – prvo su postojale priče, sam si radio svoje vizualizacije, onda slikovnice, crtaći i na kraju video igrice. I o tome koliko je to loše. Jer, za svako stvaralaštvo, bilo kakvo, je potrebna mašta. A sve ove stvari ubijaju maštu i imaginaciju. Tako da nema mašte – nema stvaralaštva – nema pristojnog čovečanstva.

Onda smo se raspravljali malo o deci i o tome da li ljudi treba da se razmnožavaju, ali o tome se raspravljamo već godinama, pa ništa novo nismo imali da kažemo jedni drugima, pa smo prešli na značaj psovki u razgovorima.

U jednom trenutku smo prešli na gramatiku. Tj. da li se određena krema za brijanje zove KAPO ili KARO (napisano ćirilično). Pošto je jedan od nas završio srpski jezik i književnost, objašnjeno nam je da se slovo k drugačije piše kada se piše ćirilicom a drugačije kada je latinica, i da je ovo slovo napisano latinično i onda je to KAPO. Složismo se sa tim, ali ne mora da znači da je to to, jer ne znači da su bugari ili ko je već pravio to, znao za ta pravila, možda su samo hteli da napišu neko slovo k, mislimo više da ja KARO, jer su dezeni na kutiji romboidi.

Onda smo ga još malo tupili o državnim uređenjima, demokratiji koja ne može nikada da postoji u svom idealnom obliku, o anarhiji koja nikad ne može da postoji jer onda ne bismo imali internet, itd..

I tu negde, pre nego što se raziđosmo, krenusmo u temu, o kojoj ja svaki dan razmišljam minimum 10 minuta pa do 3 sata. Veliki prasak ili Big Bang. Za sada najverovatnija hipoteza, razmišljanje o nastanku svemira. Ogromna gustina se toliko skupila, eksplodirala, u prvim sekundama eksplozije, nastali svi parametri po kojima funkcioniše univerzum, sve, pa i mi. I to nemam problem da shvatim. Imam problem da shvatim otkud ta “gustina“ – “tu“? Šta je “tu“?, odakle “tu“? Kako se zgusnulo u oblik čiode? Kako, bre, ni iz čega (niizčega?) može da nastane nešto, a kamoli sve?!

I fala Bogu, pošto mnogo pametniji ljudi već decenijama nemaju odgovor na to pitanje, nismo ni. Nešto najpribližnije odgovoru dobila sam u fazonu: “ Čitaj Teri Pračeta“. A čitala sam ga…

I tako, sa nestankom piva, završilo se i naše druženje, ode svako svojim putem. Usput pričasmo malo o Bunjaelu i tako prođe druženje.

Volim svoje prijatelje.

A jel’ može neko od vas da mi objasni kako to ni iz čega (niizčega ?) može da nastane nešto ?

Izgled je bitan

I ko kaže drugačije, laže! Mislim, izgled je bitan u tim muško ženskim zajebavancijama, ili muško – muškim ili žensko – ženskim, kako ko voli.

Sad to šta je meni privlačno i vama, svakako ne mora da bude isto, svako od nas ima različiti okidač na šta se pali, ali da je bitan, bitan.

Možeš ti da budeš sledeći Stiven Hoking po inteligenciji, ali ako nema ono nešto što će mene da privuče, možeš i da izgledaš kao Bred Pit (koji meni nije nikakav frajer, osim u Snatch-u, al’ tu glumi ciganina ) ali ja te neću gledam.

I to me ne čini površnom. Niti bilo kog od nas. Jednostavno je tako. Da mi se to sviđa, ne sviđa mi se što je tako. Jer da nije tako, ja bi imala neke divne ljude za momke, a ovako nisu, jer su zbog tog okidač nedostajaćeg faktora, stavljeni u friend zone ili nisu stavljeni nigde.

Ne sviđa mi se to ni zato što “moj tip“, mogu da prepoznam na kilometar. Svi kao da su u kalup pravljeni. Svi imaju po 13 kila, svaka koščica im se vidi, crni su, ćosavi i još neke fizičke karakteristike. Aj što su svi slični fizički, nego što su svi bre poremećeni. Dobro, aj ne svi. Ali kontam da mi je neki okidač da taj neko mora bude nedopravljen. Mora da ima neki težak zajeban problem da l’ sam sa sobom, da l’ sa životom, roditeljima, poslom, drogom, alkoholom, bivšom ženom ili šta već. Jednom moja majka rekla, da kad se skupe svi moji momci na gomilu, jedva može da se dobije POLA pristojnog čoveka.

Shvatam ja da nisam nešto posebno, da postoji tip žena koje se lepe za “loše momke“, da patim od nekog kompleksa Boga, pa ću JA da im pomognem, zato što ću JA da ih volim dovoljno da ih promenim. Kakav fazon, a? Nikad ne zastareva.

Tako sam razmišljala i razmišljala i došla do zaključka da se ja od 15 godine zabavljam u stvari sa jednim istim momkom. Samo im se imena menjaju i po koji problem.

E sad, isto tako sam rešila da je dosta bilo zajebancije i da je krajnje vreme da se uozbiljim po tom pitanju, ali onda dođe ono s početka priče – izgled je bitan. To nešto je bitno. A to nešto nemaju dobri, odlični momci i super ljudi.

I tako malo sam razmišljala o tome.

Ovaj post nema poentu.
Ili ima “hemije“ ili nema. Tako prosto.

A tako komplikovano.

Brb…

Jutros mi se mozak pretvorio u kašu. Lepo mi se oči otvorile, ja da ustanem iz kreveta kad ono – fut. Mozak uopšte ne daje informacije rukama i nogama da rade. Samo se tresu. Strovalim se nazad u krevet.

Posle nekog vremena probam opet. Isto. Trese se bre. Neće me nose noge. Opet nazad u krevet.

Napokon uspem da ustanem. Istostiram nešto da doručkujem i da vas čitam. Posle odustanem. Kažem ( ne kažem, nego pomislim) ne mogu više. Ja ne mogu više da jedem?! Nemoguće, neverovatno, žalosno i tragedija.

Tako moj kašasti mozak krene da priča sa nekim turčinom koji me je obavestio da je njegov “open penis“ 21 cm. Onako kašasta dok sam našla gde se ljudi blokiraju, onaj mi napisa još nešto.

Posle sam malo pričala sa Anom. Svirala mi gitaru i pevala. Malo mi se zgrušao mozak.

Odem do uputstva koje mi mama ostavlja svaki dan da obavim, odem, malo sve pogrešno uradim.

I stoje mi sudovi, i kuća treba da se usisa i ja treba da se istuširam. Al’ ne mogu. Sve stojim u mestu tj sedim ispred ovog komjutera buljim u jebemliga šta i slušam Everlast. Everlast cool!

Jedan od bezbroj paradoksa u zemlji Srbiji

…ali ovaj se tiče mene.

Zadovoljavam uslov kao diplomirani pedagog da se prijavim na konkurs za nastavnika građanskog vaspitanja. Ne zadovoljavam uslov zato što nemam pohađan seminar Ministarstva prosvete (ja sam bre na fakultetu imala ceo predmet koji se bavi građanskim vaspitanjem, i imam 10 – slovima DESET, iz tog predmeta).

Da bi pohađala dotični seminar, škola kao poslodavac mora da me pošalje na isti. Škola neće da me zaposli bez tog seminara. I tako u krug…

Jutarnja misao

Imaju iluziju da žive supercool životom, da su dobri ljudi i mnogo im je dobro.

Uglavnom me zato nerviraju. Mrzim ih što su zadržali tu iluziju. Odakle njima pravo da je zadrže, kad sam ja svoju razbila?

Hmpuf!

Danas uopšte nisam u svom šarmantnom raspoloženju. Niti sam slatka, niti savršena, ni duhovita ni ništa. Još uvek se volim, da ne bi poremetila onu ravnotežu koju želim da postignem sa univerzumom, ali ne volim nikog drugog. Ne baš nikog, ali razumete.

Besna sam, tužna i ogorčena.

Pre neku noć me je neko pitao nešto. I ja sam odgovorila. Bez razmišljanja, onako iz srca i dubine svoje duše. Samo je odgovor izleteo iz mene. Da sam stigla da porazmislim, ne bih odgovrila tako. Uvila bi u “oblande“.

Onda sam se naljutila na sebe. Što još uvek tako mislim. Što još uvek tako osećam. Što to nije otišlo iz mene. Jer, mislila sam da jeste.

Onda sam se još više naljutila na sebe, jer sam možda još tad trebala da reagujem drugačije. I jeb’o me moj ponos i dostojanstvo. Onda sam mislila kako bi bilo lepo da sam pravila neke scene. Da sam vikala, jebala mater svakome, polomila nešto, spalila nešto.

Ne bi se povukla.

Onda se opet setim da je ipak bolje što je ovako. Da mi je moja duša mirnija.

Ali ljuta sam! Ufffff kako sam ljuta! Ljuta sam što su dopustili da se povučem. Što niko nije ništa rekao. Ljuta sam!

Kontradikcija

Leto, farmerke, David Bowie, giros, rošitilj, KFC, krem bananica, desert eagle, muzzy, Crvena Zvezda, Blic, FC Liverpool, sendviči, sladoled od lešnika, jogurt, mini suknjice, total komander, pizza, kulen, VH1, CKM, računar, internet, lazanje, turska kafa, pomfrit, pistaći, igranje, evri, mašta, voda, cartoon network, hammer, ljubav, Mikijev zabavnik, rakija, youtube, kokice, ray – ban, tic – tac, converse, gibanica, mozilla, tequilla, Mali Princ, smeh, Tunis, ADSL, sex, muškarci, rapidshare, plivanje po kiši, super Mario, šank, izdavačka kuća “lom“, baš me briga za tuđe mišljenje, briga me za tuđe mišljenje, plaža, plivanje, pare u džepovima, grešne misli, deca, cigarete, Vodič kroz galaksiju za autostopere, wordpress, Samuel L. Jackson, nema slučajnosti, kukuruz, kućne žurke, nedostajanje, alf, čips, psi, jednom se živi, moja sestra, Marfijev zakon, stop aids-u, fašulji, fašuljke, engleski jezik, pravopis, 1.maj, Homocide: life on the street, Heartbreak High, Medium, Samurai Jack, Star Trek, The 4400, Foster’s Home for Imaginary Friends, Scrubs, Mućke, The Powerpuff Girls, sugar, spice and everything nice, Muppet Show, Dosije X, Tom& Jerry, Sharky and George, Monti Pajtoni, Snoopy, CSI, Gilmore Girls, South Park, Otvorena vrata, Linea, Barfly, Stanar, Snatch, Dve čađave dvocevke, Wall-e, Čudesna sudbina Amelije Pulen, Man on fire, Tri sahrane Melkijadesa Estrade, Grad izgubljene dece, Ples u tami, Boogie Nights, Chasing Amy, Moja devojka, Trainspotting, Drop dead Fred, Beskrajna priča, Dežurni krivci, E.T., Stalker, Children of Men, Braveheart, Bekstvo iz Šošenka, Arizona Dream, Litlle miss sunshine, Finding Nemo, Clerks, Mržnja, Natural born killers, Delikatesna radnja, Mulholand drive, Nightmare before christmas, Velika očekivanja, Crvena Violina, Dogville, 5 element, Edward Scissorheands, pita sa plavim patlidžanom, Paklena pomorandža, Rane, Kum, Juno, Sweeney Tod, Čudesna šuma, Petparačke priče, Paranoja u Las Vegasu, Dead Man, The Shining, Waking Life, Tekken, Crash Bandicoot, Pera kojot super genije, Ivo Andrić, Bernardo Bertolucci, Mickey Rourke, Duško Radović, happy tree friends, Viktor Peljevin, Mihail Bulgakov, Kate Moss, Alan Shearer, John Malkovich, Bananamen, Draguljče, bajke, Daglas Adams, Anthony Hopkins, Lars von Trier, Apy, Grace Kelly, grunge, nisam pokvarena, Robert Crumb, John Fante, Meryl Strep, Danilo Kiš, Droopy, Niče, Ron Jeremy, Orson Vels, Angelina Jolie, Boldrik, Fransis Ford Coppola, Jeremy Irons, Kevin Spacey, pčelica Maja, tata, Charles Bukowski, Duško Dugouško, Federico Fellini, Sofronije, Oscar Wilde, Roman Polanski, Bruce Willis, Baltazar, mama, Pavle Vujisić, Danilo Bata Stojković, Monica Belucci, donkey, David Lynch, Gary Oldman, Dylan Dog, Milka Canić, Zoran Radmilović, Radovan III, Marvin, Woody Alen, Martin Scorsese, Jenna Jameson, Jim Jarmush, Alan For, Johnny Depp, Cartman, Stanley Kubrick, Dr.House, Zoran Živković, Janis Joplin, Madrugada, Jimi Hendrix, John Frusciante, Robert Smith, Toma Zdravković, pisanje, Morphine, Popečitelji, Alice in Chains, Fritz the Cat, Johnny Cash, ELVIS, The Rolling Stones, Mad Season, FSOL, Mocart, Kanye West, Pink Floyd, Primus, Bjork, Maynard, Tom Waits, The Cure, Radiohead, Bob Dylan, Nick Cave and The Bad Seeds, Puscifer, Tool, PJ Harvey, Tori Amos, google, toblerone, Pera Luković, Stina Nordestam, pedagozi, pušači, uobraženost, mlađi momci, greh, sarkazam, ženske obline, evoksi, dobrovoljni davaoci krvi, Velvet Goldmine, komplikovana, putovanja, geek, Peščanik, teleport, brufen, gaće po kući, smeće se baca u kantu, inteligencija je sexy, bez vize, legalizacija prostitucije, legalizacija homoseksualnih brakova, Pinokio, Bjesovi, oduzeti sredstva masovne komunikacije kada popijem, starke, Arturo Bandini, prijatelji, dobri prijatelji, glupiranje, ne rasizam, ne droge, vernost, ne sneg, kondom, vanzemaljci, jeti, bigfut, čupakabra, nesi, Deda Mraz, gimnazija, doručak u krevetu, ručak u krevetu, večera u krevetu, ne kišobran, mesožder, vunene čarape, verbalna dijareja i mentalna gimnastika, lepo vreme, male grudi, velike usne, Sabirni Centar, Mirage, Blogeri, nemam dečka, uvek gladna, Celtia, duša postoji, obline, cyberpank, čitanje, Basara, Panta Šiklja Nafta, Dita Von Teese, Balkanski špijun, Žele zeka, moje dupe, Richard Linklater, narandžasto, ljubičasto, teget, fotoaparat, ego….

…to sam sve ja! I još mnogo mnogo toga

Pet stadijuma smrti

Ovo moram i ovde da stavim. MNOGO JE SMEŠNO!!!!